Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

INDIVIDUALNI RADNI SPOROVI Individualnim radnim sporom u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova smatraju se sledeći sporovi: spor povodom otkaza ugovora o radu spor povodom radnog vremena spor povodom ostvarivanja prava na godišnji odmor spor povodom isplate zarade /plate; naknade zarade / plate i minimalne zarade u skladu sa zakonom spor povodom isplate naknade troškova za u toku rada , za dolazak na rad i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova u skladu sa zakonom spor povodom isplate otpremnine prilikom odlaska u penziju spor povodom isplate jubilarne nagrade spor povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu i dr. sporovi po osnovima predviđenim pozitivnopravnim propisima.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Naknada troškova i prebivalište zaposlenog

Pravo na naknadu troškova prevoza imaju lica koja se nalaze u radnom odnosu, dakle lica koja imaju potpisan Ugovor o radu. Za ostvarivanje ovog prava nije od značaja da li je lice zaposlenom sa punim ili nepunim radnim vremenom. Sa druge strane, lica koja su radno angažovana van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, dopunski rad) po samom Zakonu o radu nemaju pravo na naknadu troškova prevoza, osim ako njihovim ugovorom ili opštim aktom poslodavca to pravo nije izričito predviđeno. Zaposleni ima pravo na isplatu troškova prevoza samo ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz za dolazak i odlazak sa rada. Poslodavac može obezbediti troškove prevoza tako što će zaposlenima omogućiti korišćenje službenog vozila, vaučere za gorivo kada postoji mogućnost i volja zaposlenog da koristi privatno vozilo, ili mesečnu pretplatnu kartu za javni prevoz. Ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, tada z
Прикажи све

Porodiljsko odsustvo sa rada radi nege deteta

Ako je zaposlena na trudničkom bolovanju, a bliži se termin porođaja, automatski će preći na porodiljsko bolovanje i odsustvo radi nege deteta. Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.(Član 94 Zakona o radu) Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo
Прикажи све

Solidarna pomoć

Prema članu 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18, u daljem tekstu: Zakon), pod zaradom, u smislu tog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona). Odredbom člana 18. stav 1. tačka 7) Zakona propisano je poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolest
Прикажи све