Uznemiravanje na Viberu

"U radnjama okrivljenog koji je sa svog mobilnog telefona poslao poruku preteće sadržine u Viber grupu u kojoj su se nalazili oštećeni, a koja je kod njih izazvala osećanje uznemirenosti, čime je dovela do nastupanja zabranjene posledice – ugrožavanja sigurnosti više lica – stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a."

Presuda Vrhovnog kasacionog suda posl. br. Kzz 616/24 od 30.05.2025. godine

Članom 138 Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđeno je krivično delo ugrožavanje sigurnosti i kazne za činjenje istog. Naime, navedeni član glasi: 

(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 138. Krivičnog zakonika postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. tog člana učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice. Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po nalaženju najvišeg suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela i to da je okrivljeni sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, ugrozio sigurnost više lica pretnjom da će napasti na njihov život i telo, na taj način što je sa svog mobilnog telefona .poslao SMS poruku preteće sadržine: "U ponedeljak sa automatom dolazim" i "Poz. ĐĐ", koju poruku je poslao u Viber grupu u kojoj su se nalazile oštećene EE, ŽŽ, ZZ, čime je kod oštećenih stvorio osećaj straha i ugroženosti, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno", a u vreme i na mestu bliže opisanom u činjeničnom opisu radnji okrivljenog, jasno proizlazi da se u navedenim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je pravnosnažnim pobijanim rešenjima izrečena vaspitna mera pojačan nadzor organa starateljstva. Vrhovni kasacioni sud se u svom obrazloženju poziva da je to iz razloga , jer po oceni ovoga suda, poruke koje je okrivljeni poslao u Viber grupi, sadržine "U ponedeljak sa automatom dolazim" i "Poz. ĐĐ", u kontekstu događaja koji se dogodio u Osnovnoj školi "Braća Ribnikar" u Beogradu i u Mladenovcu, nekoliko dana pre toga, predstavljaju pretnju napadom na život i telo oštećenih, koja je kod njih izazvala osećanje uznemirenosti, dakle, dovela je do nastupanja zabranjene posledice – ugrožavanja sigurnosti više lica, imajući pritom u vidu da su oštećeni nakon preduzetih radnji okrivljenog događaj prijavili.

Pazite šta pišete u Viber grupama , kome se obraćate i na koji način. 

Izvor fotografije:

 https://www.shutterstock.com/image-photo/ostrava-czechia-july-27-2024-viber-2498767917

Treba ti advokat, da ne platiš pride !

"Ne treba mi advokat, ima formular ugovora na internetu. Što da plaćam još 150-200eur?"

"Ne treba mi advokat, pitaću Chat GPT." 

Da, treba ti advokat , da ne bi posle želja da se prođe jeftinije za par stotina evra koštala par hiljada evra. 

U današnje vreme svedoci smo povećane gradnje stanova i kupovine stanova u novogradnji direktno od investitora. Ono na šta laici često ne obrate pažnju je klauzula o etažiranju, pa može doći do situacije da se razlikuje očekivan broj kvadrata od upisanog i stvarnog stanja. Prevare u ovom domenu nisu retke, te stoga , kako bi se izbegli sudski postupci, koji su po pravilu dugovtrajni i spori, treba obratiti pažnju na vreme i pažljivu uz stručnu pomoć  advokata dogovoriti posao sa investitorom.  

Kada govorim o klauzuli o etažiranju, mislim na odredbu kao što je  sledeća:

„U slučaju da stan ima veću ili manju površinu nakon etažiranja u odnosu na ugovorenu, ugovorne strane će izvršiti doplatu ili povraćaj iznosa kupoprodajne cene po ugovorenom paritetu u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, sa uračunatim PDV-om.“

Ovo u suštini znači da ako je stan manji, kupac plaća manje, a ako je stan zapravo veći, kupac doplaćuje razliku.

Ono što je u praksi relativno često je situacija da investitor,  znajući da kupac traži stan od npr. 80 kvm, u predugovoru navede da stan ima  72 m². Kupac prihvati ovo u potpunosti, potpiše i onda se posle etažiranja, zapravo utvrdi da stan ima 8 kvm više. Nije baš logično , ni pravno ni životno, da se tek tako omaši i da se izmeri i zabeleži manje odn. skoro cela jedna prostorija u stanu . Pretpostavka je da je tu , u takvoj situaciji,  postojala kvarna namera, i posledica iste je da kupac, koji je doveden u zabludu, mora da na ruke isplati ozbiljnu doplatu po ceni iz ugovora, a često i po višem kursu, imajući u vidu inflaciju i šetajuće kurseve evra.

Kako je ugovor zakon među strankama, upravo zato je neophodno da se pre bilo kakvog potpisivanja predugovora ili ugovora kontaktira advokat koji će pregledati odredbe ugovora, odn. predugovora i dati primedbe oko kojih je, ukoliko ih ima, potrebno sesti sa drugom stranom radi što boljeg utvrđivanja prava i obaveza obe strane koje proizlaze iz kupoprodaje nepokretnosti. Podatak o stvarnoj kvadraturi stana je od ključne važnosti kako bi se u što većoj meri ograničile dodatne novčane obaveze kupca u slučaju većih odstupanja u kvadraturi stana.  Neki slučajevi iz prakse govore da je bilo i onih  koji su upravo zbog toga što su mislili da mogu sami bili u situaciji da investitoru plate faktički još jedno učešće . Priznaćete , nekada je učešće za stambeni kredit , iste visine kao i cena seoskog domaćinstva, pa na šta ga je bolje potrošiti, ako vam se već troši novac? 

Ignorantia legis nocet ...

 .... Nepoznavanje zakona šteti. 

Termin "blesav" ne predstavlja činjeničnu tvrdnju već vrednosni sud, zbog čega se njegova istinitost ne može ispitivati odnosno proveravati, niti ovaj izraz ima uvredljiv karakter.

Fotografije na Fejsbuk profilu smatraju se privatnim fotografija čak i uz oznaku "javnog" odnosno "public" objavljivanja.

Za naknadu štete usled povrede prava na privatnost nije potrebna leziona podobnost kao uslov za ostvarivanje naknade, već je dovoljno da je objavljena fotografija bez pristanka lica čiji lik sadrži, a sama fotografija ne mora biti uvredljiva, odnosno leziono podobna.

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 89/22 od 23. 3. 2022)

Bliži se godišnjica tragedije u Novom Sadu i ove godine je dolazak jeseni posebno tužan i nikada više 1. novembar neće moći da ima prizvuk svečanosti i radosti , što je bar za nas koji volimo Njegoša do prošle godine bio slučaj. Nikada više neće biti isto kao pre.  Ni društvo... koje se godinu dana bori protiv neznanja i korupcije, a isto to čini. Nažalost, jedna tragedija je iskorišćena, na najgori mogući način. Društvo je podeljeno i obe skupine svaki dan skoro godinu dana krše pravo . A staće sve, promeniće se karte, a kršenje prava će ostati. 

Odredbom člana 80. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS" broj 83/14, 58/15 i 12/16-autentično tumačenje), propisano je da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.), ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može izuzetno objaviti bez pristanka lica iz člana 80. i 81. ovog zakona ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje.

Nepoznavanje prava škodi,  ali i svesno kršenje prava će kad tad doći na naplatu.  

Izvor: Pixabay.com 

Država ti pruži, ali...

 Iako je posle višegodišnje borbe donet konačno Zakon o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda , postoje neke odredbe koje su i pored brojnih primedbi na predlog ostale neizmenjene i koje mogu napraviti svojevrstan problem u praksi.  Za decu. To sam već napomenula u ranijem tekstu na blogu ali ovde ću detaljnije o tome.  

Prva sporna odredba je odredba iz člana 8 stava 3 Zakona o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda koja predviđa da se iznos privremenog izdržavanja isplaćuje za period posle donošenja rešenja o isplati. Ako se strogo formalno gleda to bi značilo za ubuduće. Dakle, ne mogu se isplatiti iznosi pre donošenja rešenja nadležnog ministarstva. 

Drugi još više sporan problem jeste ono što je predviđeno članom 9 i članom 10 istog zakona , a tiče se naplate odnosno vraćanja uplaćenog iz fonda. Naime, odredbom člana 9 stavom 1.  zakona predviđeno je da se sredstva isplaćena iz Alimentacionog fonda po osnovu privremenog izdržavanja namiruju se od izvršnog dužnika u istom izvršnom postupku koji je pokrenut radi ostvarivanja prava na zakonsko izdržavanje, posle namirenja izvršnog poverioca, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da se ta sredstva uplaćuju na račun budžeta Republike Srbije.  Sa druge strane, odredbama člana 10 istog zakona predviđeno je u stavu 1 da Republika Srbija ima pravo na povraćaj sredstava od izvršnog dužnika isplaćenih iz Alimentacionog fonda, sa kamatom na isplaćeni iznos, ukoliko nisu isplaćena u izvršnom postupku iz člana 9. ovog zakona. U stavu 2. člana 10 predviđeno je da ovo pravo Republike Srbije ne zastareva. 

I dok nam država donosi zakon za koji smo se duži niz godina borili, nakon analize istog ne možemo da se ne zapitamo koja je stvarna namera zakonodavca. Lično smatram da je najbolje zatražiti zvanično Mišljenje nadležnog Ministarstva za postupanje u ovim predmetima, i da nam jedino ostaje nada da će dati Mišljenje koje će potrvrditi da se radi o malo nezgrapnoj i ne baš najboljoj formulaciji u zakonu. U suprotnom, bojim se da ... država ti pruži ali te i tuži, sa kamatom, sa troškovima sudskih postupaka i postupaka kod javnih izvršitelja.  

Čekajući godišnji odmor, jedna teška tema... ali s mirisom lavande  ;) 

Alimentacioni fond

Posle višegodišnje borbe, Srbija je konačno dobila Alimentacioni fond!
.
.
Država je konačno prepoznala potrebu ekonomske sigurnosti za svako dete. Nijedno dete neće ostati bez alimentacije zato što jedan roditelj ne izvršava svoju, sudom određenu, obavezu.
.
.
Država sada garantuje isplatu – a zatim svoje potraživanje naplaćuje od dužnog roditelja, odnosno od roditelja koji je obveznik plaćanja alimentacije!
.
.
Ko ima pravo na isplatu iz alimentacionog fonda?

1. Maloletna deca
2. Mladi do 26 godina koji su na redovnom školovanju
3. Deca sa sudskom presudom ili izvršnim rešenjem

Zahtev u ime maloletnih lica mogu podneti roditelj kod kog dete živi, staratelj ili nadležni organ starateljstva odnosno centar za socijalni rad.
.
.
Na koji iznos imaju pravo?

Iznos privremenog izdržavanja koji se isplaćuje iz sredstava аlimentacionog fonda ne može biti veći od minimalne sume izdržavanja koja se utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuju porodični odnosi.

Minimalna suma za izdržavanje maloletnog deteta u 2025. godini nije zvanično utvrđena, ali se može proceniti na osnovu podataka o potrebama deteta i minimalne zarade. Prema nekim podacima, minimalna suma za izdržavanje deteta je utvrđena na oko 25.000,00 dinara mesečno, odnosno nešto malo više od toga.
.
.
Kako funkcioniše postupak pred alimentacionim fondom?

1. Pokreće se izvršni postupak
2. Ako nema isplate 2 meseca → javni izvršitelj poziva poverioca (dete/staratelj)
3. Po saglasnosti – država isplaćuje alimentaciju iz fonda u roku od 15 dana
4. Država kasnije potražuje dug od roditelja dužnika

Na kraju, postoji i zakonska mogućnost da Republika Srbija traži povraćaj sredstava od izvršnog dužnika isplaćenih iz Alimentacionog fonda, sa kamatom na isplaćeni iznos, ukoliko nisu isplaćena u izvršnom postupku i to pravo države ne zastareva.
.
.
hashtag#alimentacionifond hashtag#porodičnopravosrbija hashtag#pravazadecu hashtag#alimentacija hashtag#zakon2025 hashtag#samohraniroditelji hashtag#porodičnazaštita hashtag#pravnapomoć hashtag#ekonomskonasilje hashtag#pravnaedukacija hashtag#pravo hashtag#pravnasigurnost hashtag#decarazvedenihroditelja
hashtag#izdržavanje