Šta je to posredovanje odnosno medijacija?

Posredovanje / medijacija je neformalan postupak u kome se pregovaranjem uz posredstvo treće neutralne osobe -  medijatora (posrednika), koji nije sudija u sporu, dolazi do mirnog rešenja spora i do pravičnog rešenja, nakon kog postupka obe strane izlaze zadovoljne. 

Strane koje žele da sporni odnos reše mirnim putem u postupku medijacije rešavaju ga uz pomoć jednog ili više posrednika – medijatora koji kroz dogovaranje i pregovaranje pomaže strankama da postignu zajedničko rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.

Medijatori su neutralni i nepristrasni. Naime, ukoliko stranke u bilo kom momentu imaju sumnju u njihovu nepristrasnost one mogu promeniti medijatora. Takođe, ukoliko medijatori smatraju da je medijacija necelishodna i da stranke ne žele da sarađuju, uvek mogu prekinuti postupak medijacije.

Medijatori su poverljivi - zato je ovaj postupak izuzetno popularan, u nekim drugim državama gde je medijacija mnogo ranije zaživela ali i kod nas će, među političarima, javnim funkcionerima i poznatim ličnostima. Ono što se kaže na sesijama  medijacije, ostaje na sesijama  medijacije.  Podaci dobijeni u postupku ne mogu se koristiti ni u sudskom postupku.  

Medijacija je moguća u svim sprornim odnosima, i to: imovinsko- pravnim odnosima fizičkih i pravnih lica, privrednim, porodičnim, radnim (osim sporova koji nastaju povodom otkaza ugovora o radu i isplati minimalne zarade), drugim građansko- pravnim odnosima, krivičnim i upravnim.

Posredovanje je moguće primeniti uvek - u svim fazama spora. Da, čak i kad smo u izvršnom postupku, a  kada mnogi misle da je već uveliko kraja.  

Medijacija / posredovanje je postupak koji može da traje najduže 60 dana prema aktuelnom zakonu kojim je regulisana ova oblast.  Zamislite da svoj dugogodišnji problem rešite za 60 dana...  umesto za 3, 4 godine pred sudom (u najboljem slučaju), kada je krajnji rezultat neizvestan a i ukoliko dobijete spor ispunjenje obaveze iz sudske odluke je takođe neizvesno.  

Posredovanje je svakako postupak koji vredi pokušati. 



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Naknada troškova i prebivalište zaposlenog

Pravo na naknadu troškova prevoza imaju lica koja se nalaze u radnom odnosu, dakle lica koja imaju potpisan Ugovor o radu. Za ostvarivanje ovog prava nije od značaja da li je lice zaposlenom sa punim ili nepunim radnim vremenom. Sa druge strane, lica koja su radno angažovana van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, dopunski rad) po samom Zakonu o radu nemaju pravo na naknadu troškova prevoza, osim ako njihovim ugovorom ili opštim aktom poslodavca to pravo nije izričito predviđeno. Zaposleni ima pravo na isplatu troškova prevoza samo ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz za dolazak i odlazak sa rada. Poslodavac može obezbediti troškove prevoza tako što će zaposlenima omogućiti korišćenje službenog vozila, vaučere za gorivo kada postoji mogućnost i volja zaposlenog da koristi privatno vozilo, ili mesečnu pretplatnu kartu za javni prevoz. Ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, tada z
Прикажи све

Porodiljsko odsustvo sa rada radi nege deteta

Ako je zaposlena na trudničkom bolovanju, a bliži se termin porođaja, automatski će preći na porodiljsko bolovanje i odsustvo radi nege deteta. Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.(Član 94 Zakona o radu) Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo
Прикажи све

Solidarna pomoć

Prema članu 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18, u daljem tekstu: Zakon), pod zaradom, u smislu tog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona). Odredbom člana 18. stav 1. tačka 7) Zakona propisano je poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolest
Прикажи све