BATNA

Gotovo svaki čovek na svetu se skoro svaki dan susreće sa nekim vidom kupovine ili prodaje. Bez obzira da li je u pitanju kupovina/prodaja koju obavljamo u prodavnici na dnevnom nivou ili je u pitanju nabavka/prodaja nepokretnenili pokretne imovine, dobara ili drugih vrednih stvari koje smo retko u prilici da kupujemo/prodajemo postoji model koji nam može olakšati da postignemo bolje rezultate.

Reč je o PREGOVARANJU i o BATNA KONCEPTU, a koji je u suštini i ključna stvar posredovanja u rešavanju sporova i medijacije. 

U Jevanđelju po Mateju stoji: 

"Miri se sa suparnikom svojim brzo,dok si na putu s njim,da te suparnik ne preda sudiji,a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Zaista ti kažem: Nećeš izaći odande rok ne daš do poslednjeg novčića." 

Bez obzira koju stranu zastupamo u pregovorima važno je da znamo šta je NAŠA BATNA (best alternative to a negotitated agreement). Dakle BATNA je najbolja opcija u pregovorima. BATNA predstavlja rezervnu opciju ukoliko ne dođe do dogovora sa drugom stranom. Moramo imati rezervnu opciju , plan B, C,D, pre nego što uđemo u bilo koji pregovor jer na taj način osiguravamo našu poziciju i činimo stranu koju zastupamo jačom. Da bismo imali dobre rezultate u pregovorima trebalo bi da otkrijemo šta je BATNA druge strane ili da tokom pregovora postavljamo odgovarajuća pitanja koja nam mogu dati odgovor.

BATNA na primeru: 

1. BATNA za prodavca može biti da u slučaju nepostizanja dogovora auto proda prijatelju koji je spreman da mu plati 7500 eur.

3. BATNA za kupca može biti da u slučaju nepostizanja dogovora odustane od kupovine većeg i kupi jeftiniji manji auto.

Prilikom pristupanja pregovorima važno je da se dobro pripremimo i da što je bolje moguće upoznamo drugu stranu.

Princip BATNE je da naučimo da odlično slušamo, najpre sebe pa onda sagovornika. Da nađemo odgovor na pitanje ZAŠTO . Jer kada saznamo zašto nam je nešto važno, kada saznamo zašto je nešto važno drugoj strani, onda ćemo lako naći. 

Medijacija , posredovanje, arbitraža, pregovori ... polaze od potreba svake strane. Sud se slepo drži slova zakona i drugih  propisa, ne haje za emocije , sve crno-belo. U životu nikada stvari nisu crno - bele, već su u "50 nijansi sive". Medijacija i BATNA nam omogućavaju da se iskažemo na taj način, da slušamo sebe i svoje potrebe ali i potrebe druge strane. 

Tokom samog pregovora najviše pažnje treba usmeriti na jačanje sopstvene BATNA a da oslabimo BATNA suprotne pozicije. Važno je ostvariti povezivanje sa drugom stranom i izgraditi dobar odnos. Na taj načim pregovori mogu da teku lakše i da se sa manje truda dobiju bolji rezultati za obe strane.

Postoji dva načina pri postizanju ciljeva u pregovorima: 

1. zastupanjem stava da se borite za sopstvenu poziciju (position based) ili 

2. zastupanjem stava da se borite za postizanje interesnog rešenja na obostranu korist (interest based).

Od toga će zavisiti sam tok pregovora i dijalog u pregovorima. Sve češći su pregovori u kojima se obe strane fokusiraju na interesno rešavanje problema, jer na taj način obe strane izlaze sa zadovoljenim stavovima i rešenim problemom. To je teren medijacije odnosno posredovanja. 

Na samom kraju pregovaranja bilo bi dobro da se obe strane usaglase i napismeno potvrde u ugovorima da u slučaju bilo kakvih nesporazuma ili sporova prvo će se angažovati Medijator/ posrednik  ili Arbitar nasuprot suđenjima. 

Ovaj vid rešavanja sporova ili nesporazuma je praktičniji iz mnogo razloga:

1. Jeftiniji je za obe strane,
2. Brzina rešavanja spora je daleko kraća od rešavanja spora posredstvom suda ( MAKSIMUM 60 DANA, odn. 90 u potrošačkim sporovima) 
3. Problem ostaje unutar sukobljenih strana i ne dolazi do širenja problema ili eskalacije u medijima i drugim javnim sredstvima - postupak je odličan za javne ličnosti i političare. Sve se uništava nakon postupka posredovanja, sem sporazuma, ako je postignut. 
4. Nakon postizanja svih dogovora ostaje da se obavežemo na ispunjenje dogovora i na lično zalaganje za izvršavanje postignutih dogovora. Sporazum može da ima karakter izvršne isprave, nakon overe kod javnog beležnika. 

Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova

Zakon o zaštiti potrošača  (Službeni glasnik RS br. 88/21) objavljen je dana 11.09.2021. godine a stupio je na snagu dana 19.09.2021. godine, izuzev odredaba od čl. 149 do čl. 169 navedenog zakona, koje počinju da se primenjuju protekom 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona. Ove odredbe se odnose na vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. 

Najznačajnija izmena koju sa sobom donosi predlog Zakona o zaštiti potrošača upravo jeste uvođenje novog sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova koji, između ostalog, propisuje obavezu trgovca da u takvom postupku učestvuje (kada ga potrošač pokrene).

Dakle, potrošački spor može se rešiti vansudskim putem,  a ako ga potrošač pokrene, trgovac/pružalac usluge mora da ga vodi.  

U obrazloženju predloga zakona navedeno je da se novi sistem vansudskog rešavanja potrošačkih sporova uvodi radi usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, tačnije sa  direktivom EU o alternativnom rešavanju potrošačkih sporova broj 2013/11. Međutim, treba napomenuti da ta direktiva ne propisuje obavezu učešća trgovaca u alternativnom rešavanju potrošačkih sporova već ostavlja državama članicama izbor da sopstvenim zakonima urede da li će učešće trgovaca u takvom rešavanju sporova biti obavezno ili na dobrovoljnoj bazi. Različite države članice EU ovo pitanje su različito i rešile, samo primera radi ovde navodim da učešće trgovaca u vansudskom rešavanju sporova nije obavezno u Austriji, Finskoj, Estoniji itd. Sasvim izvesno, trgovci ne mogu biti zadovoljni sa predloženim rešenjem jer im se time nameću obaveze koje mogu biti veoma opterećujuće za njih. Iako se pojedinačni trgovac sa jednom ili dve radnje neće često sretati sa obavezom učešća u vansudskom rešavanju potrošačkog spora, veći trgovci i trgovački lanci  izvesno će morati da angažuju nove zaposlene ili advokata koji će se baviti njihovim zastupanjem u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova jer će zbog broja potrošača i objekata češće biti u situacije da se „brane“ u takvom postupku.

Obaveze trgovaca u vezi sa u vezi vansudskog rešavanja potrošačkih sporova: 

Trgovac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora, ako potrošač takav spor pokrene.

Trgovac je dužan na svakom prodajnom mestu na vidan i jasna način istakne obaveštenje da je po zakonu obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora.

Koje je telo nadležno za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova?

Nadležnost za vansudsko rešavanje  prema predlogu zakona imaju posrednici (medijatori), to jest: 

1. lica koja su prema Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova registrovana i imaju licencu za posredovanje uz dodatni uslov 

2. da su ta lica završila pravni fakultet i 

3. da imaju najmanje dve godine prakse u građanskopravnoj materiji.

Lista ovih posrednika biće posebno sastavljena od strane ministarstva i biće dostupna na posebnoj Internet stranici ministarstva trgovine. 

Kome se podnosi predlog?

Predlog za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova podnosi se ministarstvu trgovine poštom ili elektronskim putem.

Nakon što ministarstvo zapremi predlog ono ga dalje prosleđuje posredniku sa liste o kojoj smo govorili iznad.

 Prilikom prosleđivanja predloga ministarstvo će voditi računa da se taj predlog prosledi u nadležnost onom posredniku koji je najbliži mestu prebivališta potrošača ili posredniku za kog  ministarstvo proceni da će postupak vansudskog rešavanja spora rešiti na najefikasniji i najcelishodniji način.

Ko može da podnese predlog?

Predlog može da podnese samo onaj potrošač koji je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu.

Predlog se može podneti u roku od godinu dana od dana kada je odlučeno o reklamaciji ili prigovoru potrošača.

Šta predlog treba da sadrži od podataka?

Predlog treba da  sadrži:

1) ime, prezime, prebivalište ili boravište potrošača;

2) poslovno ime, sedište, poreski identifikacioni broj trgovca;

3) podatke o predmetu potrošačkog spora, uz opis činjeničnog stanja i dokaze kojima se utvrđuju činjenice;

4) predlog potrošača o ishodu potrošačkog spora;

5) izjavu da je potrošač prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu;

6) datum podnošenja reklamacije ili prigovora;

7) izjavu da spor nije u toku ili već rešen u sudskom, arbitražnom ili drugom postupku;

8) izjavu o načinu vođenja postupka (neposredno ili elektronskim putem);

9) datum i potpis potrošača.

Izjašnjenje trgovca na predlog:

Nakon što zaprimi predlog i utvrdi da su ispunjeni uslovi za postupanje, posrednik se obraća trgovcu tako što mu dostavlja predlog sa pratećom dokumentacijom i poziva trgovca da se u roku od 15 dana izjasni na predlog i navode iz predloga.

U svom izjašnjenju trgovac treba da navede da li se slaže sa predlogom ili ne. Ukoliko se ne slaže, trgovac  treba da navede činjenične i pravne argumente usled kojih osporava zahteve potrošača kao i da posredniku dostavi dokaze na koje se poziva radi dokazivanja činjenica koje mu idu  prilogu ili kojima se osporavaju tvrdnje potrošača.

Dalji tok postupka:

U daljem toku postupka posrednik će upoznati stanke o njihovim pravima i obavezama, dozvoliće im da se izjasne o svim relevantnim argumentima i dokazima suprotne strane.

Posrednik može zakazati usmenu raspravu kada smatra da bi ona bila celishodna, a u tom slučaju potrošač i trgovac dužni su da pristupe takvoj raspravi. Trgovcu koji ne pristupi preti kazna, a ukoliko ne pristupi potrošač smatraće se da je povukao svoj predlog za vansudsko rešavanje spora.

I potrošač i trgovac imaju pravo da ih u ovom postupku zastupa punomoćnik iz redova advokata.

Kako je ovaj postupak hitan, zakonodavac predviđa da se postupak treba okončati u roku od 90 dana od dana otpočinjanja. A samo izuzetno rok za rešavanje postupka može biti produžen za još najviše 90 dana. U svakom slučaju, i dupli , izuzetan rok, je kraći od perioda u kome bi vam sud zakazao prvo ročište za glavnu raspravu odnosno pripremno ročište. 

Okončanje postupka:

Postupak može da se okonča na jedan od tri načina:

• zaključenjem sporazuma o rešavanju spora
• preporukom o načinu rešavanja potrošačkog spora;
• odlukom tela da se postupak obustavlja, jer dalje vođenje postupka nije celishodno (npr. složenost postupka i sl).

Sporazum o rešavanju spora

Ukoliko strane u  postupku postignu sporazum, posrednik tako postignut sporazum sačinjava  u pisanoj formi i dostavlja ga stranama na potpis.

Stranke su u postupku slobodne da samostalno ili uz pomoć posrednika urede na koji će način rešiti nesuglasice i da sadržinu tog dogovora unesu u sporazum.

Nakon potpisivanja sporazuma od obe strane svaka od njih zadržava po jedan primerak.

Stranke su dužne da se ponašaju u skladu sa potpisanim sporazumom, to jest da izvrše sve one obaveze koje su na sebe preuzele sporazumom.

Sporazum o vansudskom rešavanju potrošačkog spora može imati snagu izvršne isprave ukoliko se u njega unese klauzula izvršnosti u pogledu utvrđenih obaveza.

U takvom slučaju lice koje na osnovu sporazuma ima pravo da nešto potražuje od drugog lica (recimo potrošač koji na osnovu sporazuma ima pravo da mu se isplati određeni iznos) može protiv dužnika pokrenuti izvršni postupak direktno na osnovu takvog sporazuma.

Ukoliko sporazum ne sadrži klauzulu izvršnosti, lice koje ima prava na osnovu sporazuma može ih ostvariti u sudskom postupku s tim da će mu ostvarenje tih prav u sudskom postupku biti znatno olakšano jer već pred sobom ima sadržaj sporazuma kojim se utvrđuju prava i obaveze među strankama.

Spor se može okončati preporukom kada strane u postupku ne postignu sporazum. Tada  posrednik, ukoliko proceni da je tako nešto celishodno, donosi u pisanom obliku preporuku o načinu na koji spor treba da bude rešen. Preporuka mora biti obrazložena i dostavlja se stranama u postupku.

Međutim, takva preporuka nema nikakvu pravnu snagu tako da strane u postupku nisu dužne da preporuku prihvate.

Na kraju, posrednik može doneti i odluku da se postupak obustavlja bez donošenja preporuke kada smatra da dalje vođenje postupka i eventualno činjenje preporuke ne bi bilo od koristi za strane u postupku.

Potrošač koji nije zadovoljan ishodom postupka vansudskog rešavanja spora ima pravo da se radi zaštite svojih prav obrati nadležnom sudu.

Troškovi postupka:

Zakonom je predviđeno da je rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkog spora besplatan za stranke u postupku. 

Svaka stranka u postupku sama snosi svoje troškove. 

Tela mogu da se finansiraju iz budžeta  Republike Srbije u skladu sa zakonom, Strategijom i Planom rada Vlade. Jedinice lokalne samouprave mogu , na osnovu sporazuma o saradnji sa telom da pomažu rad tela obezbeđivanjem prostornih i tehničkih sredstava, a na taj način svojim građanima obezbeđuju vid besplatne pravne pomoći odnosno pre podrške. 

Autor skice, akademski slikar Milijana Radovanović, https://www.milijanaradovanovic.com/profil/o-meni

Pravo i pravnici, politika i ekonomija,  kreiraju stvarnost, ali za lepši i humaniji svet neophodna je umetnost. Ona na kraju krajeva i postoji da popuni rupe realnosti, da oboji sivilo i učini pravo, državu,vlast, opoziciju, politiku, ljude... koliko toliko podnošljivim. 

Pravo je takođe umetnost. 

Pravnik bez kreativnosti nije ništa drugo nego dželat, profiter, loš čovek. 

Besplatna pravna podrška

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, čija primena je počela 01.10.2019.godine,  prepoznao je posrednike kao, kao jedne od pružalaca  besplatne pravne podrške. 

(Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, sl.glasnik 87/2018)

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći se ostvaruje kroz putem Besplatne pravne pomoći u užem smislu reči, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima. 

Besplatnu pravnu podršku pružaju posrednici u rešavanju sporova u okviru ovlašćenja određenih zakonom.

Pružaoci besplatne pravne podrške upisani su u Registar pružalaca usluga Ministarstva pravde u posebnoj evideniji (Registar pružalaca besplatne pravne podrške)

Pravo na besplatnu pravnu podršku -medijaciju imaju korisnici novčane socijlne pomoći korisnici prava na dećji dodatak i druga lica-utvrđeno je zakonom.

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom. (Pravilnik o izgledu i bližoj sadržini obrasca zahteva za besplatne pravne pomoći)

Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju od podnosioca zahteva, u roku od osam dana od dana kada mu je ona dostavljena.

Organ uprave u izreci rešenja upućuje podnosioca zahteva na pružaoca koji je prema ovom zakonu upisan u registar (član 16. st. 1. i 3), a prema pravilima koja propisuje ministar pošto prethodno pribavi mišljenje pružalaca.

Protiv rešenja o odbijanju zahteva može se podneti žalba ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od osam odnosno tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen (član 32. stav 4).

Ministar oduzima dozvolu, ako lice u organu uprave:

1) ne rešava o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći u roku određenom ovim zakonom;

2) neopravdano uskraćuje tražiocima pravo na besplatnu pravnu pomoć. 

Besplatna pravna podrška-posredovanje sprovodi se u skladu sa Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova Sl.glasnik RS55/2014

Postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika, koje strane sporazumno odrede( zakon o posredovanju).

Kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.

(S)kuvana žaba

Verovatno svi dobro znate onu modernu basnu Oliviera Klerka o "žabi u ključaloj vodi". Ona je zasnovana na realnom fizičkom eksperimentu: “Ako brzina temperature grejanja vode ne prelazi 0,02 ºC stepena po minutu, žaba i dalje sedi u posudi i umire na kraju kuvanja. Pri većoj brzini grejanja iskoči i ostaje živa. 

Kao što je objasnio Oliver Klerk, ako se stavi žaba u posudu sa vodom i voda zagreva postepeno, žaba će postepeno podizati temperaturu svog tela. Kada voda počne da ključa, žaba neće biti u stanju da kontroliše svoju telesnu temperaturu, i pokušaće da iskoči.

Nažalost, žaba je već izgubila svu svoju snagu, i nedostaje joj završni impuls da iskoči iz posude. Žaba umire u ključaloj vodi, ne čineći ništa da se spasi i ostane živa.

Žaba je u ključaloj vodi izgubila svu svoju snagu, pokušavajući da se prilagodi okolnostima i u kritičnom trenutku ne može da iskoči iz posude da bi se spasila, jer je već kasno.

Sindrom "žaba u ključaloj vodi" – to je jedan od oblika emocionalnog stresa povezanog sa nepremostivim situacijama u životu, koje ne možemo da izbegnemo, i prinuđeni smo da trpimo okolnosti do kraja, dok potpuno ne izgorimo.

Malo po malo, ulazimo u začaran krug koji nas iscrpljuje emocionalno i mentalno i čini nas praktično bespomoćnim.

Šta je ubilo žabu: ključala voda, ili nesposobnost (ja bih pre rekla: nemanje volej) da odluči kada će da iskoči?

Sad, kakve ovo veze ima sa medijacijom, posredovanjem, promenama u poslovnom i pravnim svetu.  Pa, većini je ipak jasno da je svet , a time i pravnički svet,došao do ivice. Ispod je provalija.

"Ćuti ,može biti gore." je rečenica koja nas sve krčka. Samo smo sad u ekspres loncu, pod parom i pritiskom. Bez emocija, bez onog "Kako si?" i "Šta ti stvarno želiš?" . U suštini jedini odgovor je STABILNOST. Mislim da više većina ljudi ne želi ni avione ni milione, već STABILNOST,ZDRAVLJE i MIR, da bi mogli da rade večno, i da imaju svoj svet. Kuvane žabe to ne mogu. Izlazak iz lonca je bolan. Nema vode, nema dobro poznatog okruženja, često osuđeni na samoću,osudu i manjak svega, ali živi i zdravi i sa šansom da ipak nešto napravimo. 

Hajde da verujemo da medijacija to može: 

- da rastereti sudove i sudije 

- da unormali odnose među ljudima i ponovo uvede ljudskost 

- da nas poveže i pokaže da može drugačije.

Tarifa u postupku posredovanja/medijacije

Prednosti postupka posredovanja u odnosu na sudski postupak su brzina postupka, jer za jedan do dva sastanka medijacija po pravilu dovodi do rešenja, a ovaj proces je i daleko jefitiniji od sudskog. Za razliku od sudskog u ovom postupku  strane često uspevaju da sačuvaju, pa čak i unaprede svoj međusobni odnos. Ono što je najvažnije je da kod posredovanja strane u sporu zadržavaju mogućnost odlučivanja i kontrole ishoda, jer je ceo proces dobrovoljan i poverljiv.

Tarifa za rad posrednika u rešavanju sporova u Srbiji

Ministarstvo pravde usvojilo je Pravilnik o Tarifi o nagradama i naknadama u postupku posredovanja, koji je objavljen u Službenom glasniku RS, br. 35/2015, od 17.4.2015.godine.

Autentično tumačenje Ministarstva pravde je da se iznosi odnose za celokupan postupak medijacije, a ne po jednom sastanku, odnosno sesiji!

Tarifa posrednika u rešavanju sporova u  procenjivim sporovima:

Visina nagrade za jedan posrednički sastanak je određena prema broju poena koji se dobijaju po prelasku graničnih vrednosti spora. Svaki poen iznosi 100 dinara.

Vrednost spora:

• od 1 dinar do 100 000 dinara nagrada iznosi 75 poena, odnosno 7 500 RSD.
• od 100 001 dinar do 250 000 dinara nagrada iznosi 120 poena, odnosno 12 000 RSD.
• od 250 001 dinar do 500 000 dinara nagrada iznosi 150 poena, odnosno 15 000 RSD.
• od 500 001 dinar do 1 000 000 dinara nagrada iznosi 300 poena, odnosno 30 000 RSD.
• od 1 000 001 dinar do 2 000 000 dinara nagrada iznosi 500 poena, odnosno 50 000 RSD.
• od 2 000 001 dinar do 4 000 000 dinara nagrada iznosi 750 poena, odnosno 75 000 RSD.
• od 4 000 001 dinar do 8 000 000 dinara nagrada iznosi 1 000 poena, odnosno 100 000 RSD.
• od 8 000 001 dinar do 16 000 000 dinara nagrada iznosi 1 250 poena, odnosno 125 000 RSD.
• ako vrednost spora prelazi 16 000 000 dinara pored nagrade od 1250 poena obračunava se i nagrada od 10 poena na svakih započetih 100 000 dinara.

Tarifa posrednika u rešavanju sporova u neprocenjivim predmetima:

• u sporovima zbog smetanja državine nagrada iznosi 75 poena, odnosno 7 500 RSD.
• u sporovima o pravu službenosti nagrada iznosi 75 poena, odnosno 7 500 RSD.
• u sporovima o stambenih odnosa nagrada iznosi 120 poena, odnosno 12 000 RSD.
• u sporovima iz radnih odnosa, osim u procenjivim imovinskim zahtevima iz radnih odnosa 130 poena, odnosno 13 000 RSD.
• u sporovima o autorskim i srodnim pravima, o pravu na žig, model i o ostalim pravima intelektualne svojine, osim u procenjivim imovinskim zahtevima iz ovih odnosa, nagrada iznosi 150 poena, odnosno 15 000 RSD.

Načela posredovanja

Trenutno važeći Zakon o posredovanju u rešavanju sporova Republike Srbije  je počeo sa primenjivanjem 2015. godine. Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija je proširila mogućnost reševanja sporova još jednim legalnim , a mnogo jeftinijim i nadasve humanijim načinom rešavanja sporova u odnosu na klasične sudske sporove.  Naš zakonski termin za ovaj postupak alternativnog rešavanja sporova je posredovanje mada je u svakodnevnom govoru i među stručnim licima i među laicima u upotrebi termin medijacija. 

Posredovanje je postupak u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja ,uz pomoć jednog ili više posrednika ,koji stranama pomaže da postignu sporazum. 

Postupak posredovanja se vodi i usmerene je poštovanjem određenih načela, u koja spadaju sledeća: 

1. Dobrovoljnost

2. Ravnopravnost i jednakost

3. Isključenje javnosti 

4. Poverljivost 

5. Neutralnost

6. Zakonitost

7. Ekonomičnost

8. Hitnost 

9. Neformalost 

Dobrovoljnost 

Postupak posredovanja se UVEK sprovodi dobrovoljno, na osnovu izričite saglasnosti svih strana u postupku, osim kada se radi o spornim odnosima u kojima je posebnim zakonom  pokretanje postupka uslovljeno prethodnim pokretanjem postupka posredovanja. O ovome će u narednim izlaganjima biti više reči, pošto postoje neke izmene posebnih zakona koje veliki broj sporova upućuju prvo na medijaciju. 

Ipak, postupak posredovanja moguć je samo kada su strane u sporu usaglasile oko toga. Predloženo im je ,pristale su , i tek tada može da počne medijacija. Obaveznost upućivanja na medijaciju je ipak samo savetodavnog karaktera , više kao preporuka a medijacija neće početi dok se obe strane ne dogovore da probaju najpre na taj način ,dakle van suda. 

Jednakost i ravnopravnost

Ovo načelo se podrazumeva u procesu posredovanja u smislu da su obe strane jednake i ravnopravne u postupku i da nema sukoba interesa nijedne strane ,kao ni posrednika u postupku. 

Ako jedna strana dođe sa advokatom a druga je manje obrazovana , pravno neuka, nevešta, medijator je dužan da obezbedi ravnopravnost i sugerisati drugoj strani da i ona obezbedi advokata. 

Isključenje javnosti - privatnost 

Za razliku od sudskog postupka , u kojem je u gotovo svim slučajevima dozvoljeno prisustvo javnosti odn. trećih lica koje samo žele pratiti tok postupka , osim kada je zakonom izričito zabranjeno prisustvo opšte i stručne javnosti, u postupku posredovanja javnost je uvek isključena. 

Ovo načelo je u vezi sa sledećim, načelom poverljivosti 

U postupku posredovanja ili u vezi sa postupkom posredovanja svi podaci, predlozi, izjave, su vrlo poverljivi. Posrednik i strane u postupku, njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici,kao i ostala treća lica koja učestvuju u postupku posredovanja (npr. veštaci) dužni su da sve što saznaju u postupku i u vezi sa postupkom čuvaju kao tajnu i odgovaraju za štetu nastalu kršenjem ove obaveze. 

Medijator ne sme čak ni sudiji koji vodi sudski postupak da prenosi informacije do kojih je došao u postupku medijacije . 

Neutralnost

Medijator mora biti NEUTRALAN,NEPRISTRASAN  i ne sme favorizovao nijednu stranu u postupku,čak i kada vidi da je jedna strana u pravu. Posrednik svoje mišljenje mora da zadrži samo za sebe. Stranke su te koje donose odluku o svom problemu , spornoj situaciji, konfliktu. 

Medijator ne sme da komentariše i ogovara,kao ni da predlaže rešenje spora . 

Igra reči + aktivno slušanje su dve glavne osobine kvalitetnog posrednika. 

Ako se u bilo kom kontekstu ispostavi da posrednik nije neutralan i nepristrasan, kao i da postoji sukob interesa, medijacija se prekida, a neka od strana može uputiti žalbu sudu ili Ministarstvu pravde , a tada i sama licenca za posredovanje medijatoru može biti ugrožena. 

Zakonitost

Sve strane u postupku, uključujući i medijatore moraju da poštuju pozitinopravne propise . 

Sporazum postignut u postupku posredovanja mora biti u skladu sa javnim poretkom, pozitivnim propisima i pravila dobrog morala. Neće se dozvoliti prinudno izvršenje sporazuma koji je u suprotnosti sa javnim poretkom, koji nije podoban za izvršenje i čiji predmet izvršenja je nemoguć. 

Ukoliko posrednik nije pravnik , ima pravo na komedijatora iz redova pravnika , a ovo se u praksi i preporučuje . 

Ekonomičnost i hitnost 

Postupak posredovanja mora se sprovesti bez odlaganja, u najkraćem mogućem vremenu, a najduže može trajati 60 dana. 

Uporedite ga sa sudskim postupkom, od dana podnošenja tužbe sudu do dana kada je tužba ekspedovana drugoj strani na odgovor ili sa pozivom na prvo ili pripremno ročište često prođe i po nekoliko meseci, a u nekim beogradskim sudovima i po godinu do dve godine. 

Neformalost

Postupak posredovanja je neformalan. 

Nema kodeksa oblačenja, radnog vremena, mesta održavanja medijacije. Sesiju medijacije možete održati u kafiću, u stanu, u parku, na salašu ili na pecanju , gde god se stranke dogovore. 

Šta je to posredovanje odnosno medijacija?

Posredovanje / medijacija je neformalan postupak u kome se pregovaranjem uz posredstvo treće neutralne osobe -  medijatora (posrednika), koji nije sudija u sporu, dolazi do mirnog rešenja spora i do pravičnog rešenja, nakon kog postupka obe strane izlaze zadovoljne. 

Strane koje žele da sporni odnos reše mirnim putem u postupku medijacije rešavaju ga uz pomoć jednog ili više posrednika – medijatora koji kroz dogovaranje i pregovaranje pomaže strankama da postignu zajedničko rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.

Medijatori su neutralni i nepristrasni. Naime, ukoliko stranke u bilo kom momentu imaju sumnju u njihovu nepristrasnost one mogu promeniti medijatora. Takođe, ukoliko medijatori smatraju da je medijacija necelishodna i da stranke ne žele da sarađuju, uvek mogu prekinuti postupak medijacije.

Medijatori su poverljivi - zato je ovaj postupak izuzetno popularan, u nekim drugim državama gde je medijacija mnogo ranije zaživela ali i kod nas će, među političarima, javnim funkcionerima i poznatim ličnostima. Ono što se kaže na sesijama  medijacije, ostaje na sesijama  medijacije.  Podaci dobijeni u postupku ne mogu se koristiti ni u sudskom postupku.  

Medijacija je moguća u svim sprornim odnosima, i to: imovinsko- pravnim odnosima fizičkih i pravnih lica, privrednim, porodičnim, radnim (osim sporova koji nastaju povodom otkaza ugovora o radu i isplati minimalne zarade), drugim građansko- pravnim odnosima, krivičnim i upravnim.

Posredovanje je moguće primeniti uvek - u svim fazama spora. Da, čak i kad smo u izvršnom postupku, a  kada mnogi misle da je već uveliko kraja.  

Medijacija / posredovanje je postupak koji može da traje najduže 60 dana prema aktuelnom zakonu kojim je regulisana ova oblast.  Zamislite da svoj dugogodišnji problem rešite za 60 dana...  umesto za 3, 4 godine pred sudom (u najboljem slučaju), kada je krajnji rezultat neizvestan a i ukoliko dobijete spor ispunjenje obaveze iz sudske odluke je takođe neizvesno.  

Posredovanje je svakako postupak koji vredi pokušati. 

Zašto medijacija, posredovanje, ... ?

Baveći se duži niz godina različitim pravničkim profesijama , po osnovu raznih ugovora , a neretko i "na crno", pitala sam se često kako bih ja to želela da izgleda i funkcioniše moj posao, moja buduća pravnička  karijera i pravo generalno.   

U međuvremenu sam učila (i naučila dosta dobro) i jedan na Balkanu netipičan strani jezik - norveški jezik. U Norveškoj sam se , u toku 2018. godine, upoznala sa jednom "igricom" koji oni "igraju" pre početka gotovo svih poslovnih i edukativnih sastanaka, konferencija, sastanaka. Oni postavljaju dva pitanja: KAKO SI? i ŠTA TI STVARNO ŽELIŠ U ŽIVOTU? Na onim manje formalnim događajima ova "igrica" je dolazila u formi dva nacrtana  (isprintana u slučaju našeg doba) cveta, u kojima je u sredini bilo pitanje, a u praznim laticama je svako od nas trebao da upiše svoje odgovore.  Sada shvatam da je ovaj svet igranjem ovakve igrice  ozbiljno zaglibio, jer su nam opšta pitanja, koja se uče među prvima kada naučimo da pričamo , predstavljena kao igrice. Dehumanizovali smo se.  Olako se shvatamo. Olako nas shvataju. 

Što pre naučimo razliku između prava i pravde to će nam biti lakše.  O pravu raspravljaju pravnici, a (u krajnjoj fazi) odlučuju sudije . O pravdi odlučuje samo jedan sudija. Pravda je uvek Božija.  

Pravičnost je rešenje.  

I odgovor na pitanje zašto medijacija Medijator odnosno posrednik ne mora da bude pravnik, ali mora biti lice sa visokom / višom stručnom spremom. Mora biti osoba koja ne želi da se pomiri sa zatečenim stanjem, da radi isto kao svi oni pre njega/nje, mora biti osoba koja čoveka kao ličnost a ne čoveka kao klijenta koji samo obezbeđuje zaradu , mora biti osoba koja je spremna da uči i da se menja, da se stalno unapređuje i nadograđuje...

Brzo, efikasno, jeftinije nego sudski postupak, obezbeđuje poverljivo i rešenje koje svim stranama daje zadovoljenje, i od najljućih neprijatelja često napravi najbolje prijatelje ili poslovne partnere.  

Pravičnost je rešenje.  Ništa u životu nije crno ili belo. Uvek je istina na pola. Sa jednom koleginicom iz advokature volim da se našalim pa  na svaku situaciju možemo da upotrebimo floskulu "pedeset nijansi sive." Saslušati sve strane i navesti ih da oni sami pronađu rešenje najbolje za svakog od njih. To je ono čemu želim da kumujem, zadovoljnim i nasmejanim ljudima. A to možemo samo ako vratimo ljudskost u odnose. 

Još od starih Latina... Iustitia regnorum fundamentum. Pravičnost je temelj vladavine. I zato medijacija. Zato posredovanje.