Alimentacioni fond

Posle višegodišnje borbe, Srbija je konačno dobila Alimentacioni fond!
.
.
Država je konačno prepoznala potrebu ekonomske sigurnosti za svako dete. Nijedno dete neće ostati bez alimentacije zato što jedan roditelj ne izvršava svoju, sudom određenu, obavezu.
.
.
Država sada garantuje isplatu – a zatim svoje potraživanje naplaćuje od dužnog roditelja, odnosno od roditelja koji je obveznik plaćanja alimentacije!
.
.
Ko ima pravo na isplatu iz alimentacionog fonda?

1. Maloletna deca
2. Mladi do 26 godina koji su na redovnom školovanju
3. Deca sa sudskom presudom ili izvršnim rešenjem

Zahtev u ime maloletnih lica mogu podneti roditelj kod kog dete živi, staratelj ili nadležni organ starateljstva odnosno centar za socijalni rad.
.
.
Na koji iznos imaju pravo?

Iznos privremenog izdržavanja koji se isplaćuje iz sredstava аlimentacionog fonda ne može biti veći od minimalne sume izdržavanja koja se utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuju porodični odnosi.

Minimalna suma za izdržavanje maloletnog deteta u 2025. godini nije zvanično utvrđena, ali se može proceniti na osnovu podataka o potrebama deteta i minimalne zarade. Prema nekim podacima, minimalna suma za izdržavanje deteta je utvrđena na oko 25.000,00 dinara mesečno, odnosno nešto malo više od toga.
.
.
Kako funkcioniše postupak pred alimentacionim fondom?

1. Pokreće se izvršni postupak
2. Ako nema isplate 2 meseca → javni izvršitelj poziva poverioca (dete/staratelj)
3. Po saglasnosti – država isplaćuje alimentaciju iz fonda u roku od 15 dana
4. Država kasnije potražuje dug od roditelja dužnika

Na kraju, postoji i zakonska mogućnost da Republika Srbija traži povraćaj sredstava od izvršnog dužnika isplaćenih iz Alimentacionog fonda, sa kamatom na isplaćeni iznos, ukoliko nisu isplaćena u izvršnom postupku i to pravo države ne zastareva.
.
.
hashtag#alimentacionifond hashtag#porodičnopravosrbija hashtag#pravazadecu hashtag#alimentacija hashtag#zakon2025 hashtag#samohraniroditelji hashtag#porodičnazaštita hashtag#pravnapomoć hashtag#ekonomskonasilje hashtag#pravnaedukacija hashtag#pravo hashtag#pravnasigurnost hashtag#decarazvedenihroditelja
hashtag#izdržavanje

Sredstva za rad u smislu ZBZR

 Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 35/23) pod sredstvima za rad ne podrazumeva se samo alat kojim se rad vrši, već se  podrazumeva mnogo više  od toga:  

- objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne i gromobranske instalacije i dr.), 

- oprema za rad (mašina, uređaj, instalacija, postrojenje, alat i sl.) koja se koristi u radnom prostoru,

- konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prilazima i prolazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),

- pomoćna konstrukcija i objekat , kao i konstrukcija iobjekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.) i

- drugo sredstvo koje se koristi u radnom procesu ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. 

Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti

 

Prethodno važećim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu је  bila  propisana obaveza poslodavca da osigura zaposlene od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom prema posebnom zakonu, koji u međuvremenu nije usvojen (Zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti radi naknade štete).  Prema odredbama tog zakona poslodavci su mogli da osiguraju zaposlene za slučaj naknade štete ali nisu bili u obavezi. Pored toga,  navedenim zakonom nije bila propisana prekršajna odgovornost i novčana kazna u slučaju da poslodavci ne postupe na navedeni način. U prilog poslodavcima je išlo i Mišljenje nadležnog  Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, broj 011-00-00016/2015 od 3.4.2015. godine u kojem je navedeno Ministarstvo stava da osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete, još uvek postoji samo kao mogućnost, a ne i obaveza poslodavca i da će tek donošenjem posebnog zakona biti uređeni uslovi i postupci osiguranja.

Dana 28.04.2023. godine, donet je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023) koji je stupio na snagu dana 07.05.2023. godine. U članu 67 novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ostala je obaveza poslodavca da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.  Finansijska sredstva za ovakvo osiguranje padaju na teret poslodavca i da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju zakonom. Dakle, ovo osiguranje će se sprovoditi prema Zakonu o osiguranju. Ono što je novina prema ZBZR iz 2023. godine, jeste to da ako poslodavac ne osigura zaposlene prema članu 67. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tada treba imati u vidu da za nepoštovanje ove odredbe može biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od:

·         1.000.000 do 1.500.000 dinara poslodavac sa svojstvom pravnog lica;

·         200.000 do 400.000 dinara poslodavac koji je preduzetnik;

·         30.000 do 150.000 direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca;

·         30.000 do 150.000 dinara poslodavac fizičko lice.

Stav Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad ispred resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je da obavezu osiguranja zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti i da svi poslodavci moraju da postupe na način predviđen u članu 67 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Poseban propis u vezi sa uslovima i postupcima osiguranja za sada neće biti donet.

Kako je novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavcima ostavljen rok od 2 godine od dana stupanja na snagu da se usklade sa novim propisom, poslodavci će morati do 07.maja 2025. godine da osiguraju svoje zaposlene od povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete, u suprotnom mogu biti prekršajno odgovorni , u skladu sa zakonom.

 

Kako poseban Zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti radi naknade štete još uvek nije donet , a obaveze iz ZBZR pristižu, na ove situacije će se primenivati Zakon o osiguranju, ili će se primenjivati napred navedeno Mišljenje nadležnog Ministarstva ili će se čekati neko novo Mišljenje nadležnog Ministarstva.

 

Izvor: Paragraf Lex Images

 

Ko ima pravo da nasledi umrlo lice? Nasledni redovi

Zakon o nasleđivanju (Službeni Glasnik Republike Srbije br. 46/95, 101/03 – Odluka US RS, 6/15) predviđa da postoje dva osnova za nasleđivanje: 

 1. Nasleđivanje po osnovu testamenta 

 2. Nasleđivanje po osnovu zakona. 

Do nasleđivanja dolazi kada se ispune pretpostavke za nasleđivanje. 

Izvor fotografije: pexels.com 

Krug zakonskih naslednika 

Ostavioca po osnovu zakona mogu nasleđivati: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđuje se po naslednim redovima. Odnos naslednih redova zakonom je određen tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Ukoliko ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. 

Nasledni redovi 

Zakonom o nasleđivanju utvrđeno je postojanje pravila za četiri nasledna reda. Ukoliko ostavilac nije imao naslednike, a svoju imovinu nije zaveštao testamentom, naslednik je Republika Srbija. 

Prvi nasledni red 

Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Takođe uvek treba imati u vidu pravo predstavljanja koje omogućava da u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojan je nasleđivanja, isključen je iz nasledstva i dr.) ostavioca nasleđuju potomci deteta dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaočevo dete dobilo da je nasledilo. Potomci bližeg stepena srodstva isključuju potomke daljeg stepena srodstva (npr. unuci isključuju praunuke). Izuzetak od prava predstavljanja kada je u slučaju da ostaviočev bračni drug nije u životu u delacije (trenutak smrti ostavioca), nasledni deo supružnika deli se na onoliko delova koliko ostavilac ima prvostepenih potomaka. Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. 

Drugi nasledni red 

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Kada je ostavilac imao bračnog druga, a nije imao potomstvo, bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu i njemu pripada polovina zaostavštine ( ½), dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji (po ¼ ) Ukoliko ostavilac nije imao bračnog druga, ili ukoliko bračni drug ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu nasleđju ostaviočevi roditelji na jednake delove. Pravo predstavljanja važi i u drugom naslednom redu, konkretnije ukoliko neki od roditelja nije u životu onda deo zaostavšine koji bi pripao njemu nasleđuje njegov potomak (u konkretnom slučaju to bi bio brat ili sestra ostavioca). Ukoliko jedan od ostaviočevih roditelja nije u životu a ostavilac nije imao braću i sestre, kao ni polu braću i sestre (po roditelju koji nije u životu), tada cela zaostavština pripada drugom roditelju. Ukoliko nijedan od ostaviočevih roditelja nije u životu a ostavilac nije imao braću i sestre, niti polu braću i sestre, celokupnu zaostavštinu nasleđuje ostaviočev bračni drug. Promene naslednog dela u okviru drugog naslednog reda moguće su slučajevima povećanja naslednog dela bračnog druga, smanjenja naslednog dela bračnog druga, povećanje naslednog dela ostaviočevih roditelja. 

Treći nasledni red 

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Dakle treći nasledni red ima četiri rodonačelnika te se zaostavština deli na četiri dela. Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza). Polovina zaostavštine koja pripada jednoj lozi deli se na dva dela tako da svaki rodonačelnik dobija po jednu četvrtinu zaostavštine. Nasleđivanje u okviru jedne loze u potpunosti se zasniva na pravilima nasleđivanja drugog naslednog reda. Specifičnost u odnosu na pravila nasleđivanja u drugom naslednom redu su u slučaju kada ostaviočevi deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci po pravilima predstavljanja. 

Četvrti nasledni red 

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe. Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane. Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev. Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze. Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze. 

Ostali nasledni redovi 

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Satisfakcija za putne troškove

Iako su neveliki iznosi u pitanji, ne mogu da ne osećam satisfakciju zbog najnovije presude za troškove na ime dolaska na rad i odlaska sa rada. Još sada već davne 2017. godine govorila sam da će poslodavci (bilo u javnom, bilo u privatnom sektoru) gubiti sporove po tužbama za nadoknadu troškova na ime dolaska na rad i odlaska sa rada. Naime, u aprilu 2023. godine Vrhovni kasacioni sud je još jednom presudio poslodavcima, i to u Presudi poslovni broj Rev2 784/2021 od 12.04.2023. godine. „...Polazeći od sadržine navedenih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, pripada svim zaposlenima kod tužene, bez obzira na činjenicu da li zaposleni koriste javni ili sopstveni prevoz, odnosno na posao dolaze pešice, niti je isplata troškova prevoza uslovljena rastojanjem od mesta prebivališta zaposlenih do mesta rada. Troškovi se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne prevozne karte u javnom prevozu, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Vrhovni kasacioni sud nalazi da opredeljenje zakonodavca da se visina naknade troškova prevoza prizna zaposlenima u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju istovremeno ne znači da je korišćenje sredstava javnog prevoza zakonom propisan uslov za ostvarivanje prava zaposlenog na troškove prevoza i da je zakonom to pravo uskraćeno zaposlenima koji prevoz do radnog mesta obezbeđuju na drugi način (svojim vozilom, taksi vozilom i slično). Kako tužena nije obezbedila sopstveni prevoz tužilji za dolazak i odlazak sa rada u smislu Zakona o radu, po oceni ovog suda, nije mogla ni da joj uskrati zakonsko pravo na naknadu troškova prevoza...“ Kada ne slušate pravnike na kraju platite i godine suđenja , kamatu, troškove postupka i veštačenja. Sve se moglo rešiti u par meseci mirnim putem. Ukoliko imate radni spor, kontaktirajte medijatora.