Satisfakcija za putne troškove

Iako su neveliki iznosi u pitanji, ne mogu da ne osećam satisfakciju zbog najnovije presude za troškove na ime dolaska na rad i odlaska sa rada. Još sada već davne 2017. godine govorila sam da će poslodavci (bilo u javnom, bilo u privatnom sektoru) gubiti sporove po tužbama za nadoknadu troškova na ime dolaska na rad i odlaska sa rada. Naime, u aprilu 2023. godine Vrhovni kasacioni sud je još jednom presudio poslodavcima, i to u Presudi poslovni broj Rev2 784/2021 od 12.04.2023. godine. „...Polazeći od sadržine navedenih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, pripada svim zaposlenima kod tužene, bez obzira na činjenicu da li zaposleni koriste javni ili sopstveni prevoz, odnosno na posao dolaze pešice, niti je isplata troškova prevoza uslovljena rastojanjem od mesta prebivališta zaposlenih do mesta rada. Troškovi se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne prevozne karte u javnom prevozu, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Vrhovni kasacioni sud nalazi da opredeljenje zakonodavca da se visina naknade troškova prevoza prizna zaposlenima u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju istovremeno ne znači da je korišćenje sredstava javnog prevoza zakonom propisan uslov za ostvarivanje prava zaposlenog na troškove prevoza i da je zakonom to pravo uskraćeno zaposlenima koji prevoz do radnog mesta obezbeđuju na drugi način (svojim vozilom, taksi vozilom i slično). Kako tužena nije obezbedila sopstveni prevoz tužilji za dolazak i odlazak sa rada u smislu Zakona o radu, po oceni ovog suda, nije mogla ni da joj uskrati zakonsko pravo na naknadu troškova prevoza...“ Kada ne slušate pravnike na kraju platite i godine suđenja , kamatu, troškove postupka i veštačenja. Sve se moglo rešiti u par meseci mirnim putem. Ukoliko imate radni spor, kontaktirajte medijatora.