Topli obrok i regres

Zaposleni u vojsci, prosveti, zdravstvu, pravosuđu, godinama ne ostvaruju pravo na topli obrok i regres za godišnji odmor. Iako zakon o radu ,kao krovni zakon za zaposlen će građane predviđa isplatu istog. U pogledu zaposlenih u javnom sektoru , postoji i drugi zakon koji je u sukobu sa Zakonom o radu, a to je Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji u članu 4 predviđa da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu kao i da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije ukazuje da je najveći problem sa zaposlenima u ovim delatnostima koji primaju minimalac i tužili su državu za neisplaćene naknade. Problem je sad i neujednačena praksa sudova. Najpre su oni koji su tužili dobijali sporove, a onda je Vrhovni kasacioni sud zauzeo suprotan stav – od onoga da bez sumnje u minimalnoj zaradi nema toplog obroka i regresa do toga da su ove naknade sadržane u koeficijentu plate. Obrazloženja iz ministarstva finansija su potpuno irrelevantna imajući u vidu da se radi o pravnom problemu,o loše postavljenim zakonim i još grđoj sudskoj praksi . Plašim se da će nas , državu (a time i društvo) kad se sve ovo završi, koštati mnogo više nego što je trebalo na početku. Manjak volje,ali i nedostatak interesovanja da se ovo pitanje reši jednom za sva vremena , je najveći problem. Na kraju će , isto kad sa problemom putnih troškova, profitirati isključivo advokati. Postoji razlika između javnih službi – zdravstvo prosveta imaju jedan zakon koji se odnosi na njih, a odnosio se i na pravosuđe do 2007. godine. Svi zajedno, kaže, već 20 godina ne primaju naknade za topli obrok i regres, iako bi zakon to trebalo da garantuje. U uskraćene, dodaje, spadaju i zaposleni u kulturi, nauci i nekim javnim službama. Na pitanje koliko iznose te naknada, odgovara da prema nekad važećem opštem kolektivnom ugovoru koji sada ne postoji, topli obrok iznosi 15 odsto od prosečne zarade, a regres 75 odsto od prosečne zarade. Prema tome, ako računate na primer na prosečnu platu od oko 70.000 – na ime regresa treba da se isplati oko 52.000 dinara i to se deli na 12 meseci, dok naknada za topli obrok treba da iznosi nešto više od deset hiljada i isplaćuje se mesečno. Takođe, moraju se spomenuti i veliki gubitaše – EPS i Srbijagas, čiji radnici imaju pravo na topli obrok, odn. pravo na ishranu u toku rada. Ovakva praksa diskriminiše jedan deo zaposlenih u javnom sektoru, od drugih. Ovo bi takođe mogao biti osnov za sudske sporove. Za pravosuđe je rađena funkcionalna analiza gde u jednom delu piše da zaposleni ostvaruju pravo na topli obrok. Na papiru ga primaju , a u praksi nemaju to pravo. Takođe, ogroman problem je i neusaglašenost sindikalnih organizacija, pa se borba za pojedina prava radnika svodi na entuzijazam pojedinih advokata . Sindikati vojske, zdravstva, pravosuđa i prosvete Srbije najavili su nedavno da će pravo na topli obrok braniti i u Strazburu – obratiće se Odeljenju Evropske socijalne povelje Saveta Evrope, da bi ih upoznali sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) da topli obrok i regres budu sastavni deo minimalnih zarada u javnom sektoru, a ne posebne naknade kako je to propisano zakonom. Pravo na naknadu troškova-za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora propisano je odredbom člana 118. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), prema kojoj odredbi: Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz; 2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; 4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; 5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način; 6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu. Treba istiaći i to da je Vrhovni kasacioni sud u februaru 2020. godine doneo odluku da zaposleni u javnim službama na minimalcu imaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa. Međutim, volšebno, tokom 2021. godine i 5. jula VKS u potpunosti menja svoje pravno mišljenje, oni tada donose zaključak po kome zaposleni na minimalcu, tetkice i domari nemaju pravo na isplatu posebnih naknada na ime toplog obroka i regresa, jer su im isti već sadržani u koeficijentu. Ovakva praksa pravosuđa potpuno urušava sistem pravne sigurnosti, dovodi u nezavidan položaj sve oni koji zastupaju u ovim sporovima i na jednoj i na drugoj strani … #radnopravo #zakonoradu #zakonoplatamaudržavnimorganimaijavnimslužbama #mirnorešavanjeradnihsporova #alternativnorešavanjesporova #posredivanjeurešavanjusporova #medijacija #pravazaposlenih #zakonosprečavanjuzlostavljanjanaradu #zakonomirnomrešavanjuradnihsposrova #mlegal21460