Mirno rešavanje radnih sporova

Uobičajeni pristupi u rešavanju radnih sporova izuzimajući sudski način rešavanja koji su prepoznati u pravnoj doktrini i uporednom pravu jesu alternativni (vansudski) načini rešavanja sporova. Primere u našem zakonodavstvu vidimo u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu (Službeni glasnik RS, br.36/2010), i to u konkretizaciji članova 13 i 14 navedenog zakona, gde u slučaju da se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može podneti ili zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja ili zahtev za pokretanje postupka posredovanja neposredno tom licu. S tim što u prvom slučaju poslodavac je dužan da, po prijemu zahteva u roku od tri dana, stranama u sporu predloži posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa, a u drugom slučaju, poslodavac može da prihvati zahtev za posredovanje iz člana 14. ovog zakona, u roku od tri dana. Zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju, zaposleni koji se tereti za zlostavljanje i predstavnik poslodavca (član 13. ovog zakona),odnosno poslodavac i zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju (član 14. Ovog zakona) sporazumno određuju ili biraju lice za vođenje postupka posredovanja (u daljem tekstu: posrednik), u roku od tri dana od dana prijema predloga poslodavca. I ovde je postupak posredovanja hitan (član 17). Zakonodavna regulativa u oblasti mirnog rešavanja radnih sporova sadržana je u odredbama Zakona o radu, Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova I Pravilnika postupku mirnog rešavanja radnog spora. Zakon o radu uspostavlja opšti normativni okvir mirnog rešavanja radnih sporova. Član 13. st. 1. predviđa da zaposleni imaju mogućnost da neposredno ili putem svojih predstavnika ostvaruju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. Isto tako, članom 194 Zakona o radu u pogledu zaštite pojedinačnih prava zaposlenih predviđena je mogućnost rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog, kroz rešavanje u postupku pred arbitrom. Istim članom predviđeni su rokovi u kome je moguće pokrenuti postupak pred arbitrom koga strane u sporu sporazumno odrede iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora, kao i rok od 10 dana u kome je arbiter dužan da donese odluku koja je konačna i obavezujuća za obe strane u sporu. Zatim, odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova detaljnije regulišu I obrazovanje Republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova koja je formirana kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije (član 7). Postupak mirnog rešavanja radnog spora po ovom zakonu pokreće se podnošenjem predloga Agenciji, a strane u sporu mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno (član 10). Zakonodavac je uspostavio dužnost direktora Agencije da po službenoj dužnosti pokrene postupak mirenja i da odredi miritelja ili arbitra po prijemu predloga, u slučaju da strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra u roku od 3 dana (član 12). Bilo da ste zaposleni ili da ste poslodavac, bilo da se radi o privatnom ili o javnom sektoru, umesto da trošite vreme i sredstva na sud, razmislite o nekom od alternativnih vidova rešavanja radnih sporova, u koje spada i medijacija (koja traje najduže 60 dana). Za više informacija kontaktirajte medijatora putem imejla: mlegal21460@mlegal21460 .