Jubilarna nagrada

Prema odredbama Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,75/2014, 13/2017 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) u kome se u članu 120. stav 1. tač.1) navodi, „da opštim aktom odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć“. Iz navedene zakonske formulacije proizilazi najpre, da utvrđivanje prava na jubilarnu nagradu ne predstavlja obavezu poslodavca, već zapravo njegovu „dobru“ volju, na šta upućuje izraz „može“, na osnovu koga se izvodi zaključak da zakon ostavlja izbor poslodavcu da ovo pravo utvrdi opštim aktom odnosno ugovorom o radu. To je prvo sporno pitanje u praksi obzirom da se većina zaposlenih vodi mišlju da im predmetno pravo pripada po zakonu, što jeste tačno, ali i da je poslodavac u obavezi da im isto obezbedi, što s druge strane nije tačno, jer kao što smo naveli, poslodavac ima mogućnost (u zavisnosti od raspoloživih sredstava i drugih okolnosti) ali ne i obavezu da zaposlenima omogući ostvarivanje tog prava. Druga bitna činjenica vezana za navedeni član je da pravo na jubilarnu nagradu kao takvo, mora biti utvrđeno opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) odnosno ugovorom o radu. Navedenim aktima uređuju se uslovi za ostvarivanje prava, način isplate i visina prava, te ukoliko poslodavac njima utvrdi pravo na jubilarnu nagradu, tek tada za njega nastaje obaveza da zaposlenima omogući ostvarivanje tog prava u skladu sa propisanim uslovima. Utvrđivanje uslova i rokova za dodelu jubilarne nagrade, njene visine spada u domen celishodnosti i opredeljenja donosioca opšteg akta. Kad je reč o direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima, pored gore navedenih postoji još jedan uslov (ograničenje) za isplatu jubilarne nagrade, a to je da sredstva za njenu isplatu moraju biti opredeljena u budžetu Republike Srbije odnosno jedinice lokalne samouprave. Naime, moguće su situacije, da iako predviđena navedenim aktima, jubilarna nagrada ne može biti isplaćena ukoliko je Zakonom o budžetu, za godinu u kojoj je zaposleni stekao pravo na istu, predviđeno ograničenje u isplati jubilarnih nagrada, kao što je to bio slučaj 2009. god. kada je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, članom 28. bilo propisano da se „…u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun i isplata božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike.“. U duhu navedenog, interesantna je Odluka Komisije za tumačenje PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika od 19. jula 2013. god. (prethodni, nevažeći PKU, “Sl. glasnik RS”, broj 12/2009 i 67/2011): „Lice koje nije više u radnom odnosu, a koje nije ostvarilo stečeno pravo na jubilarnu nagradu, iz razloga nedostajućih sredstava u budžetu jedinice lokalne samouprave, ima pravo na isplatu jubilarne nagrade kada se za to obezbede sredstva, pod uslovom da konkretno potraživanje nije zastarelo, u skladu sa Zakonom o radu. Sredstva za isplatu jubilarnih nagrada zaposlenima u obrazovanju obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 189. stav 1. tačka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.“ Takođe zanimljiv je i stav Apelacionog suda u Kragujevcu, zauzet u presudi Gž1 802/2010 od 04. marta 2010. godine: „…Obzirom da je tužena škola samostalno pravno lice, to samim tim samostalno odgovara i za svoje obaveze, pa i za obaveze prema zaposlenima u ovoj ustanovi. Svoja prava po osnovu rada, pa i pravo na isplatu jubilarne nagrade, tužilac je ostvario u tuženoj školi, a ne kod tuženog grada, kod koga nije u radnopravnom odnosu, pa je bez uticaja činjenica da se tužena škola finansira delom iz budžetskih sredstava tuženog grada.“ Iz ovog stava suda proizilazi, da je u sporu za isplatu jubilarne nagrade zaposlenom u školi, pasivno legitimisana samo škola kao samostalno pravno lice u kojoj je to pravo stečeno, a ne i grad iz čijih budžetskih sredstava se delom finansira. Uslovi, visina i rokovi isplate jubilarne nagrade utvrđuju se opštim aktima (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) odnosno ugovorom o radu. S obzirom na brojnost i specifičnost navedenih akata, analizom nije moguće obuhvatiti sve njih ali u narednom tekstu biće reprezentovan paralelni prikaz i primere odredaba onih Posebnih kolektivnih ugovora (u daljem tekstu: PKU) koji su najvažniji i najinteresantniji i ukazati na izvesna odstupanja (razlike) u formulaciji i regulisanju predmetnog prava.